Три сата за љубав је југославенски играни филм снимљен 1968. године у режији Фадила Хаџића. По жанру је драма, а протагонистица, чији лик тумачи Станислава Пешић, је кућна помоћница која ради за брачни пар интелектуалаца и којој једино слободно вријеме представља неђељно послијеподне. Радња приказује како упознаје привлачног младића (чији лик тумачи Драган Николић) који јој понуди секс, али га она одбије, да би убрзо након тога исту понуду добила од газде. Три сата за љубав се сматра једним од првих остварења тадашње хрватске и југославенске кинематографије које је настало под утјецајем сексуалне револуције, али и приказивало све очигледнији генерацијски јаз у тадашњем друштву, односно све већу окренутост омладине западној култури и вриједностима. У стилском смислу је представљао још један примјер снажних утјецаја француског Новог вала на Хаџићеву филмографију.
